8 SUPER znakova koji otkrivaju nosite li devojčicu ili dečaka

Svakom budućem roditelju najvažnije je da se njegovo dete rodi zdravo, hoće li biti devojčica ili dečak manje je važno. Ali isto tako zanamo da ima puno onih koji sa nestrplenjem čekaju da odu kod ginekologa i saznaju pre nego što se beba rodi šta je ., jel ipak 9 meseci je dugačak period za one nestrpljive 😉 Zato vam dajemo super 9 znakova da saznate šta nosite . Ne garantujemo sad 100% ali možda baš vi saznate stvarno šta nosite .

1.Jutarnje mučnine

Prolazi li vam početak trudnoće bez ili s vrlo malo jutarnjih mučnina vrlo verovatno nosite dečaka. Ako vam je ipak želudac stalno uznemiren i imate jake jutarnje mučnine to možete „zahvaliti“ jednoj devojčici.

2. Hrana za kojom čeznete

Jede li vam se stalno slatko i zaslađena hrana vrlo verovatno je da nosite devojčicu. Čeznete li ipak za slanom i začinjenom hranom velika je verovatnost da ćete dobiti dečaka.
“Imate li već malu devojčicu i ona stalno grli vaš stomačić, u vama raste dečak. Imate li sinčića koji stalno grli vaš stomačić, u vama raste devojčica”

3.Oblik stomaka



Ako vam je trudnički stomak nisko, pripremite se na puno plave garderobice, a ako je stomak položen više u garderobi vašeg deteta prevladaće najviše roza boja.

4.Miris beloga luka

I mali test s belim lukom može vam otkriti pol deteta. Ako vam nekoliko sati nakon konzumiranja miris beloga luka izlazi kroz pore, biće muško. Ukoliko nema nikakvog mirisa, biće žensko.

5.Grljenje stomačića

Imate li već malu devojčicu i ona stalno grli vaš stomak, u vama raste dečak. Imate li sinčića koji stalno grli vaš stomak , u vama raste devojčica

6.Veličina grudiju

Ukoliko vam leva dojka izgleda veće od desne to bi moglo ukazivati na to ćete dobiti sina. Veća desna dojka od leve znači da možete očekivati devojčicu.

7.Otkucaji srca

Ako je oko sedme nedelje od začeća broj otkucaja detetova srca u minuti 140 ili više, to ukazuje da stiže devojčica, a ako su otkucaji srca ispod 140 možete se veseliti dečaku.

8.Test s venčanim prstenom
Zavežite prsten, po mogućnosti venčani, za končić i držite ga tako da visi iznad sztomaka. Ako se prsten pomiče napred nazad možete da očekujete devojčici, a ako se pomera kružno, možete se radovati dečaku.

Šta kažete mora bar jedan od ovih osam da vam otkrije šta će biti 😉 Ako vam se dopalo podelite i sa ostalim ženicama

izvor devetmeseci

Savjeti o roditeljstvu koje možete ignorisati

Tokom trudnoće a pogotovo nakon rođenja bebe, mnogi roditelji počinju dobivati različite savjete o roditeljstvu dolaze sa svih strana, od prijatelja, rodbine pa čak i običnih prolaznika na ulici. Ono što je najvažnije u “moru” svih tih savjeta jeste da prepoznate ono što je vašoj bebi zaista potrebno i da slušate vlastite instinkte.

Mi vam donosimo nekoliko uobičajenih savjeta koje baš i ne trebate poslušati.

1. Kupite sve stvari prije nego se beba rodi. Poslije nećete imati vremena.

Mnogi roditelji strahuju da neće imati dovoljno stvarčica i opreme za bebu kad “dođe vrijeme”. Međutim, novorođenoj bebici zaista ne treba velika oprema i ogromne količine odjeće.

Za početak pripremite osnovno a mi spisak “osnovnih stvarčica” za bebu pogledajte ovdje.

2. Morate se pridržavati strogog rasporeda hranjenja

Ono što je najvažnije za bebinu pravilnu ishranu od rođenja jeste da beba jede kada ona to želi. Za uspostavljanje dojenja je od iznimne važnosti da beba u početku sisa kada ona to zatraži odnosno “na zahtjev”. Nakon nekoliko sedmica, beba će sama napraviti svoj raspored hranjenja kako odgovara njenim potrebama.

3. Ne navikavajte bebu na ruke

U prvim danima života, vaš dodir i zagrljaj je ono što bebi najviše treba bez obzira koliko vam okolina govorila da ne nosate bebu. Ako vaša beba plače i želi da je uzmete, ona želi vašu blizinu. Bebica će uskoro narasti i nećete je baš nosati do škole 🙂

4. Novorođenu bebu morate kupati svaki dan



Mnoge roditelji kupaju svoje bebe svaki dan pogotovo pred spavanje jer ih to smiruje. Međutim, ukoliko bebicu i ne kupate baš svaki dan, to nije ništa strašno. Novije preporuke pedijatara su da bebu treba kupati nekoliko puta sedmično uz redovnu svakodnevnu higijenu.

5. Pustite bebu da se isplače, neće joj ništa biti

O ovoj temi postoji jako mnogo savjeta, a vi najbolje možete znati da je vašoj bebi potrebna vaša blizina i utjeha koja će je najbolje smiriti.

Najbolji savjet koji vam će vam sigurno biti koristan jeste: Slušajte svoje instinkte, uradite ono što mislite da je najbolje za vašu bebu i sve će biti u redu!

Najglasnija tišina (za sve roditelje koji puštaju bebe da plaču ! )

Vojska je često koristila upravo plač beba kao meru torture ljudi. Taj zvuk poziva najniže delove mozga i govori da je nešto loše. Kada ljudi čuju bebin plač, njihov prvi odgovor je pokušaj da ga zaustve. Flašice. Varalice, Ljuljanje. Sve ono što povećava ovaj zvuk izgleda kao bušenje rupe u našoj glavi. Bebin plač je odista neprijatan zvuk.
I ja sam nekad mislio tako.



Pre deset godina moja žena i ja posetili smo Almaty (Kazahstan), kako bismo usvojili našeg sina (naše 4. dete). U Kazahstanu postoje tradicionalna sirotišta. Zamislite sve one slike iz filmova o sirotištima, ali još jadnije. Ovo sirotište koje smo posetili je staro Sovjetsko jedinjenje, okruženo raspadnutim kamenim zidovima.

JAKO POUČNA PRIČA :Moj maleni borac,od prvog dana u stomaku se borio.
Par nedelja pre samog usvajanja, posećivali smo našeg budućeg šesnaestomesečnog sina svakodnevno na sat i po vremena. Uglavnom su nam ga donosili. Svaki put je bio u nekim drugim pelenama koje su mogli da nađu. Puno puta su tu bile i roze hulahopke sa cvetićima.

Zaposleni u sirotištu iskreno su se brinuli o njima. Međutim, na 30 mališana dolazio je samo jedan zaposleni, a nekad je taj odnos bio i lošiji i bili su jednostavno preplavljeni. Jednog dana, nijedan radnik nije bio dostupan. Kako bismo vratili našeg budućeg sina, odlučili smo sami da odemo do mesta gde on provodi najveći deo dana.

Pažljivo smo ušli u prostoriju punu krevetaca. Bilo je oko 20 krevetaca i u svakom je bilo dete uzrasta od nekoliko meseci do godinu, dve dana.

Oboje smo stajali i posmatrali. Uočili smo da tu nešto nije u redu. Prostorija je bila neverovatno mirna i tiha.

Tišina.

Proverili smo da li sva deca spavaju. Samo njih nekoliko. Neki su ustali, mada većina ih je ležala na leđima. Iz prethodnih poseta znali smo da je naša beba uvek gladna. Nisu imali dovoljno za sve. Naš sin od 16 meseci težio je samo oko 7 kg.

Prostorija sa dvadesetoro, male, gladne dečice trebalo bi da bude kakofonična od plača. Čak i da nisu gladni, plakali bi zbog toga što im treba promena pelenica ili pažnja. Neki bi možda hteli da se nose.

Ova dečica su nekad plakala. Instinktivno. Deca plaču kako bi „rekli” odraslima da imaju neku potrebu.

NAJTUŽNIJI OKTOBAR :Bog mi je svedok
Međutim, ako dete plače i plače iznova i njegove potrebe nisu zadovoljene, ako niko ne dolazi, ono ubrzo shvata da je plač besmislen. Dakle, to je bila prostorija sa 20 mališana koji su bili totalno ugašeni. U tom momentu da me je neko pitao sve bi usvojio.

Plač je zvuk života. Dete kaže: „Ja verujem da će neko moje potrebe zadovoljiti/namiriti. Neko me voli. Neko će doći.”

To je divan zvuk.

Prvi put kada je naš sin plakao znali smo da se nešto menja kod njega. Shvatio je da mi reagujemo na njegov plač.

Sledeći put kada se nađete u situaciji gde dete plače i gde njegov plač ne bi trebao da se čuje, poput crkve, restorana, pozorišta, setite se da je to najčistiji poziv na ljubav. Ne ignorišite ovaj zvuk i radujte se da će na plač, koji čujete, biti odgovoreno.

Autor: Trevis Norvud, pisac i otac

OVO SVE TREBA DA ZNATE : Prirodne metode ublažavanja porođajnog bola

Za mnoge trudnice, pojam porođaja izjednačen je s pojmom bola. Nema sumnje da bol čini značajan deo porođaja – nekoliko je trudova bolno, ali priče o patnjama pri porođaju preterane su i uzrokuju nepotrebnu brigu i stres kod trudnica.
Mnoge će žene tokom svog života osetiti različite stepene bola i na osnovu njih stvoriti ideju o vlastitim granicama izdržljivosti. Kako bilo, bol pri porođaju je jedinstvena i, već samim time što ne signalizuje da nešto nije u redu, nego je uzrokovana kontrakcijama materice, povlačenjem cerviksa, a u drugoj fazi širenjem porođajnog kanala, karlice i vagine kako bi beba mogla izaći.

Važno je znati koje su metode protiv bola dostupne i koje vam od njih odgovaraju. Uzmite u obzir prednosti i moguće nedostatke svake metode, pažljivo razgovarajte o njima s doktorom, babicom… Ako se nadate prirodnom porođaju, važno je saznati da li je potrebno vežbati određene tehnike za lakši porođaj ili trebate li organizovati kakvu opremu pre nego ćete roditi.

PRIRODNE METODE UBLAŽAVANJA BOLA

Prirodne (alternativne, nefarmakološke) metode protiv bola, smiruju i opuštaju, ali ne zaustavljaju svu bol. Ipak, smanjujući pritisak, one povećavaju prirodnu granicu organizma za borbu s bolom. Neke od ovih tehnika trebate praktikovati pre porođaja.

Pokreti
Promene položaja, micanje, pogotovo tokom rane faze porođaja, mogu pomoći pri redukciji bolova u leđima. Pokušajte zauzeti različite položaje tokom trudova, koristeći jastuke ili loptu za rađanje, kao oslonac dok ne pronađete položaj koji vam najviše odgovara.

Voda
Korištenje vode za opuštanje i smanjivanje bola tokom porođaja, vrlo je često pojava poslednjih nekoliko godina. Voda podupire telo i opušta ga, bilo da ste u kadi ili u porođajnom bazenu.

Topla voda stimuliše proizvodnju endorfina uzrokujući smanjenje bola. Neke bolnice danas imaju prostorije u kojima je moguće rađati u vodi. Porođaj u vodi treba se odvijati pod nadzorom babice ili doktora obučenih za takvu vrstu porođaja, uz posebne uslove koji su neophodni. Ukoliko vam je potreban konstantan CTG nadzor deteta ili u slučaju da ste primili epiduralnu anesteziju, nećete, nažalost, moći leći u bazen. Važno je i slediti uputstva babice ili doktora o ostanku ili izlasku iz vode.

Tehnike opuštanja
Učenjem opuštanja, fizički i mentalno ublažićete napetost. Ako su vam um i telo opušteni, moći ćete tokom porođaja «raditi zajedno s trudovima» – bolje nego protiv njih, čime ćete smanjivati i bolove.



Aromaterpija
Ova tehnika uključuje uporabu esencijalnih ulja biljaka (kao što je npr. lavanda), a može biti primenjivana u kombinaciji s masažom kako bi se povećao opuštajući učinak. Alternativno, ulja mogu biti korištena i u ovlaživačima vazduha, za opuštanje.

Masaža
Masažom povećavamo toplinu u potkožnom tkivu, a pretpostavlja se da se na taj način povećava i nivo endorfina koji su naše biološke ubice bola. Masažu vam može pružiti vaš partner, partner na porođaju ili kvalifikovani maser.
Tokom prve faze porođaja, masaža leđa i ramena može biti vrlo opuštajuća. Kasnije, posebne tehnike kružne masaže i laganog pritiska donjeg sakralnog područja leđa, mogu biti vrlo korisne.

Izvor: ljepota.ba, Đ.S.

Ovo je jedan od znakova da ćete roditi devojčicu i nije tako prijatan

Sada lekari na pregledu mogu da vam kažu kojeg će pola biti dete, ali postoje i još neki signali koje vam telo šalje, a koji otkrivaju bol bebe.
Postoji toliko “bapskih priča” koje predviđaju pol bebe. Mnoge starije žene će vam reći da, ako vam je stomak visoko, rodićete devojčicu, a isto važi i ako vam se raspoloženje u trudnoćni često menja, jedu vam se slatkiši, a koža vam nije baš tako glatka i sjajna kao što je bila.

Ipak, izgleda da zaista postoji (naučno zasnovan) način da otkrijete kojeg je pola beba.

Nova studija je pokazala da postoji veza između maminog imuniteta i bebinog pola.

Za potrebe ove studije praćeno je stanje 80 trudnica, koje su redovno išle na preglede kako bi se utvrdili da li se nivo citoksina (markera imuniteta) razlikuje u zavisnosti od pola deteta.

To je bio glavni cilj studije, a stručnjaci su usput otkrili nešto još zanimljivije.

“Nivo citokina u majčinom organizmu se nije menjao u zavinosti od pola bebe, ali smo otkrili da imune ćelije trudnica koje nose devojčicu proizvode više pro-inflamatornih citoksina kada se izlože bakterijama”, kaže autorka studije dr Amanda Mičel.

“To znači da imuni sistem trudnica koje nose devojčicu jače reaguje kada za to ima potrebe”, dodaje ona.



Šta to zapravo znači najbolje je objasniti na primeru.

Jedna od učesnica studije bila je Melisa Foks, sada majka dvoje dece, a u trenutku istraživanja nosila je devojčicu.

Kao devojčica, Melisa je imala problema sa alergijama, koje su vremenom prestale. Međutim, ponovo su se vratile tokom njene druge trudnoće (kada je nosila devojčicu), zbog čega je morala svakodnevno da uzima lekove.

Nije retkost da trudnice imaju simptome slične alergijskim reakcijama, ali ono što je bilo upadljivo u njenom slučaju je da te probleme nije imala kada je pre toga nosila dečaka.

Njene trudnoće su bile potpuno različite, od toga koja za kojima namirnicama je imala potrebe, preko “jačine” jutarnjih mučnina, do alergijskih reakcija.

Iako nije neobično ni to da žena potpuno različito nosi dve trudnoće, istraživanje je pokazalo da je u Melisinom slučaju do te razlike došlo zahvaljujući višem nivou inflamacije jer je nosila devojčicu.

Zapaljenje može da bude uzrok mučnine, bolova i umora, a to može čak da pogorša i simptome medicinskih stanja kao što je astma.

Stručnjaci na osnovu svega zaključuju da ako je u organizmu povećan nivo zapaljenja, to može značiti da nosite devojčicu, piše “Mondo”.

PRIČA : Konačno te razumem, mama

Pozvala sam te da dođeš danas, jer nisam više mogla sama. Nisi se zamislila čak ni na sekund. Došla si i donela ručak za mene i decu. Dovoljno je da si tu, pored mene i već osećam kako mi teret pada sa leđa i počinjem lakše da dišem. Zašto je sve tako lako i lepo kad si ti tu?
Imam trideset godina i potrebu da ti s vremena na vreme dotrčim u zagrljaj i tu ostanem neko vreme. Uvek znaš šta treba da kažeš da bih se osećala bolje. Ti si jedina koja čuješ i one reči koje nikad ne izgovorim i vidiš čak i ono što pokušam da od tebe sakrijem.

I sad, konačno, osećam kako je biti u tvojoj koži. U najtežim trenucima pomislim na tebe i shvatim da si sve ovo što činim za svoju decu ti činila za mene. Ima dana kad mi se čini da me niko ne vidi i ne čuje. Osećam kao da neprekidno pružam i dajem i da opet ne bude dovoljno. Da to niko ne ceni i ne primećuje. Čak i kad mi ništa ne prebaci, moj muž čini da se osećam kao da ono što radim nije jednako važno kao njegov posao. Jer, na kraju dana, ma koliko da sam stvari uradila, sudopera je opet puna sudova, kuća je i dalje u haosu, pod u kupatilu prekriven peškirima, a ja ne mogu ni da se setim šta sam sve tog dana radila.

Ponekad, osećam da si ti jedina na svetu koja vidi koliko se trudim. Jedina koja razume koliko se dajem, koliko volim.



U trenucima najveće ljubavi i bliskosti sa svojom decom, setim se tebe i toga koliko si mi pružila. Kad u činiji s voćem ugledam grožđe koje nikad ne pojedem da bi ostalo deci jer znam koliko ga vole. Sećam se da je, kad sam bila dete, za mene uvek u kući bilo grožđa. Nisam znala da li ga ti voliš ili ne, ali sam pretpostavljala da ne voliš jer ga nikad nisi jela. Čak i sad ćeš mi uvek reći da pojedem poslednji komad bilo čega jer „tebi se i onako ne jede”. I uvek sam ti verovala, dok nisam i sama postala majka. Sad znam da bi mi dala poslednji komad bilo čega, pa makar bio poslednji na svetu.

U trenucima kada se žrtvujem za svoju decu, setim se koliko si žrtvi ti za mene podnela. Po ceo dan slušam priče, uzbudljive novosti i postignuća koja nisu lično moja. Posmatram dvorce od kocki, skokove sa stepenica i bezbroj karate udaraca u vazduh. Gledam silaske niz tobogan naopačke, pentranje na drveće. I tek uveče, kada svi zadremaju, imam tu mrvicu vremena za sebe.

Ponekad imam osećaj kao da sve to isto ja i dalje radim tebi. Pozovem te i iz mene izleti bujica reči – o svemu što se dešava u mom životu i što želim da ti čuješ. Ti si jedina koja pažljivo sluša svaku moju reč i osećaš svaku moju emociju kao da je tvoja. Kad prekinemo vezu, često shvatim da te nisam ni pitala – kako si TI?

Ti si moja mirna luka. Moje utočište. Činiš da se osećam posebno, važno, a to nisam znala da cenim do ovog perioda u mom životu, kad i sama sebe često postavim na zadnje mesto. Dok nisam osetila kako je biti „s druge strane”, biti nekom utočište.

Davno sam pomislila da mi više nisi potrebna. Ne na loš način, već da sam se osamostalila i sazrela do te mere da više ne moram da trčim kod mame. I ti si me pustila da u to verujem. Ipak si uvek bila tu negde, kao senka, spremna da uskočiš ako mi zatrebaš. Uvek tu da me uhvatiš ako krenem da padam, baš kao što si to radila dok sam bila dete. Reči „hvala ti” ni izbliza ne mogu opisati ono što osećam, ali želim da znaš da sad sve razumem. Razumem te u svojim najtežim ali i najblistavijim trenucima, kad se zagledam u svoju decu. Razumem šta si sve žrtvovala i koliko si ljubavi nesebično dala. I daješ i dalje. Konačno te razumem, mama.

Gojaznost kod beba: Kako da znam da li se moje dete prejeda?

U različitim kulturama postoje drugačiji stavovi o tome koliko često i koliko bi bebe trebale da jedu, i kako bi trebale da izgledaju, kaže Alana Levin pedijatar iz Njujorka i član Pedijatrijske Asocijacije.

Neki roditelji smatraju da su “dobro obavili posao” ukoliko imaju buckastu bebu, dok drugi misle da buckaste bebe imaju veće šanse da budu gojazne kasnije u životu.

Međutim, većina strepnji i bojazni oko toga da li je beba dovoljno jede su besmislene, kaže ova lekarka.

“Ako vaša beba dobija na težini, raste i razvija se, i ukoliko vaš pedijatar nije zabrinut, ne bi to trebali da budu ni roditelji”, kaže Levin.

Da li beba može da bude gojazna?
Bebe se razvijaju individualno i svakoj bebi odgovara drugačija količina u različito vreme.

Bebe imaju veoma sofisticiran regulacioni sistem i kada su gladne one jedu, kada se najedu one više ne jedu.

Dakle, kada beba okreće glavicu od flašice ili dojke ili ne želi da sisa i sa druge strane, ona vam govori da se najela i da joj više mleka nije potrebno. A kada beba sama gura glavicu i traži još, to znači da je još gladna (i ne treba obraćati pažnju koliko je mililitara bilo u flašici ili je već sisala pola sata).

Kako da znam da li se beba prejeda?
Težina bebe nije merilo i znak koji treba da gledate kada je u pitanju napredovanje bebe. Ukoliko bebu odvedete kod lekara, on će proveriti bebinu težinu, dužinu i proveriće da li se beba pravilno razvija. I sve dok su ti rezultati u okvirima koji odgovaraju bebama u tom razdoblju, sve je uredu.

Za razliku od težine, bljuckanje (ili refluks) može biti znak da ste vašoj bebi dali veću količinu mleka nego što joj je bila potrebna.



Koliko su česti slučajevi gojaznosti kod beba?
Veoma su retki. Gotovo svaka beba će odbiti hranu onda kada joj je dosta i upravo zbog toga ne može doći do gojaznosti.

Šta izaziva gojaznost kod beba?

Gojaznost je češća kod beba koje se hrane na flašicu, jer kada roditelji odrede količinu oni očekuju da beba tu količinu i popije. Vremenom beba nauči da tu količinu treba da popije ne vezano za to da li joj je to previše.

Takođe, bebama je mnogo lakše da piju iz flašice, pa im je stoga lakše i da popiju više mleka.

Šta treba da radim ukoliko se utvrdi da se moja beba prejeda i da je gojazna?
Poštujte signale koje vam šalje vaša beba. Ako beba okrene glavu od dojke ili skloni flašicu i pre nego što je popila punu količinu, to je znak da ona više nije gladna.

Šta mogu da uradim da preveniram prejedanje i gojaznost?
Nemojte hraniti bebu ukoliko vidite da ona okreće glavu. I nemojte da se oslanjate na sat ili mililitražu, jer nije važno da li je beba sisala pola sata ili 15 minuta ili da li je popila 100 ili 200 mililitara. Važno je samo da je beba zdrava, srećna i da napreduje.