8 SUPER znakova koji otkrivaju nosite li devojčicu ili dečaka

Svakom budućem roditelju najvažnije je da se njegovo dete rodi zdravo, hoće li biti devojčica ili dečak manje je važno. Ali isto tako zanamo da ima puno onih koji sa nestrplenjem čekaju da odu kod ginekologa i saznaju pre nego što se beba rodi šta je ., jel ipak 9 meseci je dugačak period za one nestrpljive 😉 Zato vam dajemo super 9 znakova da saznate šta nosite . Ne garantujemo sad 100% ali možda baš vi saznate stvarno šta nosite .

1.Jutarnje mučnine

Prolazi li vam početak trudnoće bez ili s vrlo malo jutarnjih mučnina vrlo verovatno nosite dečaka. Ako vam je ipak želudac stalno uznemiren i imate jake jutarnje mučnine to možete „zahvaliti“ jednoj devojčici.

2. Hrana za kojom čeznete

Jede li vam se stalno slatko i zaslađena hrana vrlo verovatno je da nosite devojčicu. Čeznete li ipak za slanom i začinjenom hranom velika je verovatnost da ćete dobiti dečaka.
“Imate li već malu devojčicu i ona stalno grli vaš stomačić, u vama raste dečak. Imate li sinčića koji stalno grli vaš stomačić, u vama raste devojčica”

3.Oblik stomaka



Ako vam je trudnički stomak nisko, pripremite se na puno plave garderobice, a ako je stomak položen više u garderobi vašeg deteta prevladaće najviše roza boja.

4.Miris beloga luka

I mali test s belim lukom može vam otkriti pol deteta. Ako vam nekoliko sati nakon konzumiranja miris beloga luka izlazi kroz pore, biće muško. Ukoliko nema nikakvog mirisa, biće žensko.

5.Grljenje stomačića

Imate li već malu devojčicu i ona stalno grli vaš stomak, u vama raste dečak. Imate li sinčića koji stalno grli vaš stomak , u vama raste devojčica

6.Veličina grudiju

Ukoliko vam leva dojka izgleda veće od desne to bi moglo ukazivati na to ćete dobiti sina. Veća desna dojka od leve znači da možete očekivati devojčicu.

7.Otkucaji srca

Ako je oko sedme nedelje od začeća broj otkucaja detetova srca u minuti 140 ili više, to ukazuje da stiže devojčica, a ako su otkucaji srca ispod 140 možete se veseliti dečaku.

8.Test s venčanim prstenom
Zavežite prsten, po mogućnosti venčani, za končić i držite ga tako da visi iznad sztomaka. Ako se prsten pomiče napred nazad možete da očekujete devojčici, a ako se pomera kružno, možete se radovati dečaku.

Šta kažete mora bar jedan od ovih osam da vam otkrije šta će biti 😉 Ako vam se dopalo podelite i sa ostalim ženicama

izvor devetmeseci

Savjeti o roditeljstvu koje možete ignorisati

Tokom trudnoće a pogotovo nakon rođenja bebe, mnogi roditelji počinju dobivati različite savjete o roditeljstvu dolaze sa svih strana, od prijatelja, rodbine pa čak i običnih prolaznika na ulici. Ono što je najvažnije u “moru” svih tih savjeta jeste da prepoznate ono što je vašoj bebi zaista potrebno i da slušate vlastite instinkte.

Mi vam donosimo nekoliko uobičajenih savjeta koje baš i ne trebate poslušati.

1. Kupite sve stvari prije nego se beba rodi. Poslije nećete imati vremena.

Mnogi roditelji strahuju da neće imati dovoljno stvarčica i opreme za bebu kad “dođe vrijeme”. Međutim, novorođenoj bebici zaista ne treba velika oprema i ogromne količine odjeće.

Za početak pripremite osnovno a mi spisak “osnovnih stvarčica” za bebu pogledajte ovdje.

2. Morate se pridržavati strogog rasporeda hranjenja

Ono što je najvažnije za bebinu pravilnu ishranu od rođenja jeste da beba jede kada ona to želi. Za uspostavljanje dojenja je od iznimne važnosti da beba u početku sisa kada ona to zatraži odnosno “na zahtjev”. Nakon nekoliko sedmica, beba će sama napraviti svoj raspored hranjenja kako odgovara njenim potrebama.

3. Ne navikavajte bebu na ruke

U prvim danima života, vaš dodir i zagrljaj je ono što bebi najviše treba bez obzira koliko vam okolina govorila da ne nosate bebu. Ako vaša beba plače i želi da je uzmete, ona želi vašu blizinu. Bebica će uskoro narasti i nećete je baš nosati do škole 🙂

4. Novorođenu bebu morate kupati svaki dan



Mnoge roditelji kupaju svoje bebe svaki dan pogotovo pred spavanje jer ih to smiruje. Međutim, ukoliko bebicu i ne kupate baš svaki dan, to nije ništa strašno. Novije preporuke pedijatara su da bebu treba kupati nekoliko puta sedmično uz redovnu svakodnevnu higijenu.

5. Pustite bebu da se isplače, neće joj ništa biti

O ovoj temi postoji jako mnogo savjeta, a vi najbolje možete znati da je vašoj bebi potrebna vaša blizina i utjeha koja će je najbolje smiriti.

Najbolji savjet koji vam će vam sigurno biti koristan jeste: Slušajte svoje instinkte, uradite ono što mislite da je najbolje za vašu bebu i sve će biti u redu!

Najglasnija tišina (za sve roditelje koji puštaju bebe da plaču ! )

Vojska je često koristila upravo plač beba kao meru torture ljudi. Taj zvuk poziva najniže delove mozga i govori da je nešto loše. Kada ljudi čuju bebin plač, njihov prvi odgovor je pokušaj da ga zaustve. Flašice. Varalice, Ljuljanje. Sve ono što povećava ovaj zvuk izgleda kao bušenje rupe u našoj glavi. Bebin plač je odista neprijatan zvuk.
I ja sam nekad mislio tako.



Pre deset godina moja žena i ja posetili smo Almaty (Kazahstan), kako bismo usvojili našeg sina (naše 4. dete). U Kazahstanu postoje tradicionalna sirotišta. Zamislite sve one slike iz filmova o sirotištima, ali još jadnije. Ovo sirotište koje smo posetili je staro Sovjetsko jedinjenje, okruženo raspadnutim kamenim zidovima.

JAKO POUČNA PRIČA :Moj maleni borac,od prvog dana u stomaku se borio.
Par nedelja pre samog usvajanja, posećivali smo našeg budućeg šesnaestomesečnog sina svakodnevno na sat i po vremena. Uglavnom su nam ga donosili. Svaki put je bio u nekim drugim pelenama koje su mogli da nađu. Puno puta su tu bile i roze hulahopke sa cvetićima.

Zaposleni u sirotištu iskreno su se brinuli o njima. Međutim, na 30 mališana dolazio je samo jedan zaposleni, a nekad je taj odnos bio i lošiji i bili su jednostavno preplavljeni. Jednog dana, nijedan radnik nije bio dostupan. Kako bismo vratili našeg budućeg sina, odlučili smo sami da odemo do mesta gde on provodi najveći deo dana.

Pažljivo smo ušli u prostoriju punu krevetaca. Bilo je oko 20 krevetaca i u svakom je bilo dete uzrasta od nekoliko meseci do godinu, dve dana.

Oboje smo stajali i posmatrali. Uočili smo da tu nešto nije u redu. Prostorija je bila neverovatno mirna i tiha.

Tišina.

Proverili smo da li sva deca spavaju. Samo njih nekoliko. Neki su ustali, mada većina ih je ležala na leđima. Iz prethodnih poseta znali smo da je naša beba uvek gladna. Nisu imali dovoljno za sve. Naš sin od 16 meseci težio je samo oko 7 kg.

Prostorija sa dvadesetoro, male, gladne dečice trebalo bi da bude kakofonična od plača. Čak i da nisu gladni, plakali bi zbog toga što im treba promena pelenica ili pažnja. Neki bi možda hteli da se nose.

Ova dečica su nekad plakala. Instinktivno. Deca plaču kako bi „rekli” odraslima da imaju neku potrebu.

NAJTUŽNIJI OKTOBAR :Bog mi je svedok
Međutim, ako dete plače i plače iznova i njegove potrebe nisu zadovoljene, ako niko ne dolazi, ono ubrzo shvata da je plač besmislen. Dakle, to je bila prostorija sa 20 mališana koji su bili totalno ugašeni. U tom momentu da me je neko pitao sve bi usvojio.

Plač je zvuk života. Dete kaže: „Ja verujem da će neko moje potrebe zadovoljiti/namiriti. Neko me voli. Neko će doći.”

To je divan zvuk.

Prvi put kada je naš sin plakao znali smo da se nešto menja kod njega. Shvatio je da mi reagujemo na njegov plač.

Sledeći put kada se nađete u situaciji gde dete plače i gde njegov plač ne bi trebao da se čuje, poput crkve, restorana, pozorišta, setite se da je to najčistiji poziv na ljubav. Ne ignorišite ovaj zvuk i radujte se da će na plač, koji čujete, biti odgovoreno.

Autor: Trevis Norvud, pisac i otac

OVO SVE TREBA DA ZNATE : Prirodne metode ublažavanja porođajnog bola

Za mnoge trudnice, pojam porođaja izjednačen je s pojmom bola. Nema sumnje da bol čini značajan deo porođaja – nekoliko je trudova bolno, ali priče o patnjama pri porođaju preterane su i uzrokuju nepotrebnu brigu i stres kod trudnica.
Mnoge će žene tokom svog života osetiti različite stepene bola i na osnovu njih stvoriti ideju o vlastitim granicama izdržljivosti. Kako bilo, bol pri porođaju je jedinstvena i, već samim time što ne signalizuje da nešto nije u redu, nego je uzrokovana kontrakcijama materice, povlačenjem cerviksa, a u drugoj fazi širenjem porođajnog kanala, karlice i vagine kako bi beba mogla izaći.

Važno je znati koje su metode protiv bola dostupne i koje vam od njih odgovaraju. Uzmite u obzir prednosti i moguće nedostatke svake metode, pažljivo razgovarajte o njima s doktorom, babicom… Ako se nadate prirodnom porođaju, važno je saznati da li je potrebno vežbati određene tehnike za lakši porođaj ili trebate li organizovati kakvu opremu pre nego ćete roditi.

PRIRODNE METODE UBLAŽAVANJA BOLA

Prirodne (alternativne, nefarmakološke) metode protiv bola, smiruju i opuštaju, ali ne zaustavljaju svu bol. Ipak, smanjujući pritisak, one povećavaju prirodnu granicu organizma za borbu s bolom. Neke od ovih tehnika trebate praktikovati pre porođaja.

Pokreti
Promene položaja, micanje, pogotovo tokom rane faze porođaja, mogu pomoći pri redukciji bolova u leđima. Pokušajte zauzeti različite položaje tokom trudova, koristeći jastuke ili loptu za rađanje, kao oslonac dok ne pronađete položaj koji vam najviše odgovara.

Voda
Korištenje vode za opuštanje i smanjivanje bola tokom porođaja, vrlo je često pojava poslednjih nekoliko godina. Voda podupire telo i opušta ga, bilo da ste u kadi ili u porođajnom bazenu.

Topla voda stimuliše proizvodnju endorfina uzrokujući smanjenje bola. Neke bolnice danas imaju prostorije u kojima je moguće rađati u vodi. Porođaj u vodi treba se odvijati pod nadzorom babice ili doktora obučenih za takvu vrstu porođaja, uz posebne uslove koji su neophodni. Ukoliko vam je potreban konstantan CTG nadzor deteta ili u slučaju da ste primili epiduralnu anesteziju, nećete, nažalost, moći leći u bazen. Važno je i slediti uputstva babice ili doktora o ostanku ili izlasku iz vode.

Tehnike opuštanja
Učenjem opuštanja, fizički i mentalno ublažićete napetost. Ako su vam um i telo opušteni, moći ćete tokom porođaja «raditi zajedno s trudovima» – bolje nego protiv njih, čime ćete smanjivati i bolove.



Aromaterpija
Ova tehnika uključuje uporabu esencijalnih ulja biljaka (kao što je npr. lavanda), a može biti primenjivana u kombinaciji s masažom kako bi se povećao opuštajući učinak. Alternativno, ulja mogu biti korištena i u ovlaživačima vazduha, za opuštanje.

Masaža
Masažom povećavamo toplinu u potkožnom tkivu, a pretpostavlja se da se na taj način povećava i nivo endorfina koji su naše biološke ubice bola. Masažu vam može pružiti vaš partner, partner na porođaju ili kvalifikovani maser.
Tokom prve faze porođaja, masaža leđa i ramena može biti vrlo opuštajuća. Kasnije, posebne tehnike kružne masaže i laganog pritiska donjeg sakralnog područja leđa, mogu biti vrlo korisne.

Izvor: ljepota.ba, Đ.S.

Ovo je jedan od znakova da ćete roditi devojčicu i nije tako prijatan

Sada lekari na pregledu mogu da vam kažu kojeg će pola biti dete, ali postoje i još neki signali koje vam telo šalje, a koji otkrivaju bol bebe.
Postoji toliko “bapskih priča” koje predviđaju pol bebe. Mnoge starije žene će vam reći da, ako vam je stomak visoko, rodićete devojčicu, a isto važi i ako vam se raspoloženje u trudnoćni često menja, jedu vam se slatkiši, a koža vam nije baš tako glatka i sjajna kao što je bila.

Ipak, izgleda da zaista postoji (naučno zasnovan) način da otkrijete kojeg je pola beba.

Nova studija je pokazala da postoji veza između maminog imuniteta i bebinog pola.

Za potrebe ove studije praćeno je stanje 80 trudnica, koje su redovno išle na preglede kako bi se utvrdili da li se nivo citoksina (markera imuniteta) razlikuje u zavisnosti od pola deteta.

To je bio glavni cilj studije, a stručnjaci su usput otkrili nešto još zanimljivije.

“Nivo citokina u majčinom organizmu se nije menjao u zavinosti od pola bebe, ali smo otkrili da imune ćelije trudnica koje nose devojčicu proizvode više pro-inflamatornih citoksina kada se izlože bakterijama”, kaže autorka studije dr Amanda Mičel.

“To znači da imuni sistem trudnica koje nose devojčicu jače reaguje kada za to ima potrebe”, dodaje ona.



Šta to zapravo znači najbolje je objasniti na primeru.

Jedna od učesnica studije bila je Melisa Foks, sada majka dvoje dece, a u trenutku istraživanja nosila je devojčicu.

Kao devojčica, Melisa je imala problema sa alergijama, koje su vremenom prestale. Međutim, ponovo su se vratile tokom njene druge trudnoće (kada je nosila devojčicu), zbog čega je morala svakodnevno da uzima lekove.

Nije retkost da trudnice imaju simptome slične alergijskim reakcijama, ali ono što je bilo upadljivo u njenom slučaju je da te probleme nije imala kada je pre toga nosila dečaka.

Njene trudnoće su bile potpuno različite, od toga koja za kojima namirnicama je imala potrebe, preko “jačine” jutarnjih mučnina, do alergijskih reakcija.

Iako nije neobično ni to da žena potpuno različito nosi dve trudnoće, istraživanje je pokazalo da je u Melisinom slučaju do te razlike došlo zahvaljujući višem nivou inflamacije jer je nosila devojčicu.

Zapaljenje može da bude uzrok mučnine, bolova i umora, a to može čak da pogorša i simptome medicinskih stanja kao što je astma.

Stručnjaci na osnovu svega zaključuju da ako je u organizmu povećan nivo zapaljenja, to može značiti da nosite devojčicu, piše “Mondo”.

PRIČA : Konačno te razumem, mama

Pozvala sam te da dođeš danas, jer nisam više mogla sama. Nisi se zamislila čak ni na sekund. Došla si i donela ručak za mene i decu. Dovoljno je da si tu, pored mene i već osećam kako mi teret pada sa leđa i počinjem lakše da dišem. Zašto je sve tako lako i lepo kad si ti tu?
Imam trideset godina i potrebu da ti s vremena na vreme dotrčim u zagrljaj i tu ostanem neko vreme. Uvek znaš šta treba da kažeš da bih se osećala bolje. Ti si jedina koja čuješ i one reči koje nikad ne izgovorim i vidiš čak i ono što pokušam da od tebe sakrijem.

I sad, konačno, osećam kako je biti u tvojoj koži. U najtežim trenucima pomislim na tebe i shvatim da si sve ovo što činim za svoju decu ti činila za mene. Ima dana kad mi se čini da me niko ne vidi i ne čuje. Osećam kao da neprekidno pružam i dajem i da opet ne bude dovoljno. Da to niko ne ceni i ne primećuje. Čak i kad mi ništa ne prebaci, moj muž čini da se osećam kao da ono što radim nije jednako važno kao njegov posao. Jer, na kraju dana, ma koliko da sam stvari uradila, sudopera je opet puna sudova, kuća je i dalje u haosu, pod u kupatilu prekriven peškirima, a ja ne mogu ni da se setim šta sam sve tog dana radila.

Ponekad, osećam da si ti jedina na svetu koja vidi koliko se trudim. Jedina koja razume koliko se dajem, koliko volim.



U trenucima najveće ljubavi i bliskosti sa svojom decom, setim se tebe i toga koliko si mi pružila. Kad u činiji s voćem ugledam grožđe koje nikad ne pojedem da bi ostalo deci jer znam koliko ga vole. Sećam se da je, kad sam bila dete, za mene uvek u kući bilo grožđa. Nisam znala da li ga ti voliš ili ne, ali sam pretpostavljala da ne voliš jer ga nikad nisi jela. Čak i sad ćeš mi uvek reći da pojedem poslednji komad bilo čega jer „tebi se i onako ne jede”. I uvek sam ti verovala, dok nisam i sama postala majka. Sad znam da bi mi dala poslednji komad bilo čega, pa makar bio poslednji na svetu.

U trenucima kada se žrtvujem za svoju decu, setim se koliko si žrtvi ti za mene podnela. Po ceo dan slušam priče, uzbudljive novosti i postignuća koja nisu lično moja. Posmatram dvorce od kocki, skokove sa stepenica i bezbroj karate udaraca u vazduh. Gledam silaske niz tobogan naopačke, pentranje na drveće. I tek uveče, kada svi zadremaju, imam tu mrvicu vremena za sebe.

Ponekad imam osećaj kao da sve to isto ja i dalje radim tebi. Pozovem te i iz mene izleti bujica reči – o svemu što se dešava u mom životu i što želim da ti čuješ. Ti si jedina koja pažljivo sluša svaku moju reč i osećaš svaku moju emociju kao da je tvoja. Kad prekinemo vezu, često shvatim da te nisam ni pitala – kako si TI?

Ti si moja mirna luka. Moje utočište. Činiš da se osećam posebno, važno, a to nisam znala da cenim do ovog perioda u mom životu, kad i sama sebe često postavim na zadnje mesto. Dok nisam osetila kako je biti „s druge strane”, biti nekom utočište.

Davno sam pomislila da mi više nisi potrebna. Ne na loš način, već da sam se osamostalila i sazrela do te mere da više ne moram da trčim kod mame. I ti si me pustila da u to verujem. Ipak si uvek bila tu negde, kao senka, spremna da uskočiš ako mi zatrebaš. Uvek tu da me uhvatiš ako krenem da padam, baš kao što si to radila dok sam bila dete. Reči „hvala ti” ni izbliza ne mogu opisati ono što osećam, ali želim da znaš da sad sve razumem. Razumem te u svojim najtežim ali i najblistavijim trenucima, kad se zagledam u svoju decu. Razumem šta si sve žrtvovala i koliko si ljubavi nesebično dala. I daješ i dalje. Konačno te razumem, mama.

Gojaznost kod beba: Kako da znam da li se moje dete prejeda?

U različitim kulturama postoje drugačiji stavovi o tome koliko često i koliko bi bebe trebale da jedu, i kako bi trebale da izgledaju, kaže Alana Levin pedijatar iz Njujorka i član Pedijatrijske Asocijacije.

Neki roditelji smatraju da su “dobro obavili posao” ukoliko imaju buckastu bebu, dok drugi misle da buckaste bebe imaju veće šanse da budu gojazne kasnije u životu.

Međutim, većina strepnji i bojazni oko toga da li je beba dovoljno jede su besmislene, kaže ova lekarka.

“Ako vaša beba dobija na težini, raste i razvija se, i ukoliko vaš pedijatar nije zabrinut, ne bi to trebali da budu ni roditelji”, kaže Levin.

Da li beba može da bude gojazna?
Bebe se razvijaju individualno i svakoj bebi odgovara drugačija količina u različito vreme.

Bebe imaju veoma sofisticiran regulacioni sistem i kada su gladne one jedu, kada se najedu one više ne jedu.

Dakle, kada beba okreće glavicu od flašice ili dojke ili ne želi da sisa i sa druge strane, ona vam govori da se najela i da joj više mleka nije potrebno. A kada beba sama gura glavicu i traži još, to znači da je još gladna (i ne treba obraćati pažnju koliko je mililitara bilo u flašici ili je već sisala pola sata).

Kako da znam da li se beba prejeda?
Težina bebe nije merilo i znak koji treba da gledate kada je u pitanju napredovanje bebe. Ukoliko bebu odvedete kod lekara, on će proveriti bebinu težinu, dužinu i proveriće da li se beba pravilno razvija. I sve dok su ti rezultati u okvirima koji odgovaraju bebama u tom razdoblju, sve je uredu.

Za razliku od težine, bljuckanje (ili refluks) može biti znak da ste vašoj bebi dali veću količinu mleka nego što joj je bila potrebna.



Koliko su česti slučajevi gojaznosti kod beba?
Veoma su retki. Gotovo svaka beba će odbiti hranu onda kada joj je dosta i upravo zbog toga ne može doći do gojaznosti.

Šta izaziva gojaznost kod beba?

Gojaznost je češća kod beba koje se hrane na flašicu, jer kada roditelji odrede količinu oni očekuju da beba tu količinu i popije. Vremenom beba nauči da tu količinu treba da popije ne vezano za to da li joj je to previše.

Takođe, bebama je mnogo lakše da piju iz flašice, pa im je stoga lakše i da popiju više mleka.

Šta treba da radim ukoliko se utvrdi da se moja beba prejeda i da je gojazna?
Poštujte signale koje vam šalje vaša beba. Ako beba okrene glavu od dojke ili skloni flašicu i pre nego što je popila punu količinu, to je znak da ona više nije gladna.

Šta mogu da uradim da preveniram prejedanje i gojaznost?
Nemojte hraniti bebu ukoliko vidite da ona okreće glavu. I nemojte da se oslanjate na sat ili mililitražu, jer nije važno da li je beba sisala pola sata ili 15 minuta ili da li je popila 100 ili 200 mililitara. Važno je samo da je beba zdrava, srećna i da napreduje.

Tri nedelje borbe za život: Nakon lake trudnoće i porođaja preživela sam pakao

“Pritisak je padao, počela sam da se gubim, bubrezi da otkazuju, a moje telo se polako punilo vodom. Poslali su me za Beograd, a članovima moje porodice nisu davali baš puno nade da ću se izvući.”

Prošlo je tačno skoro godinu dana od tog ružnog događaja, ali i dalje pamtim svaki trenutak.

Pa da počnem…

Imam 20 godina i majka sam jedne prelepe devojčice koju sam rodila 6. januara 2016. u 12:30h. To je bio najsrećniji dan za mene, naravno. Trudnoća je tekla super, bez ikakvih problema, kao što je protekao i sam porođaj. Malo smo se namučile moja devojčica i ja, ali brzo se i to završilo. Nakon pet dana u bolnici, otišle smo kući, kako bi započeli svoj novi život – nas troje.

Međutim, stvari su krenule naopako već posle 20 dana. Dobila sam visoku temperaturu, bila sam slaba i “slomljena”. Nisam mogla ni devojčicu svoju da držim. Pokušavala sam da sve podnesem na nogama, ali nije išlo. Otišli smo u privatnu kliniku da izvadim krv (jer imam više poverenja u tu kliniku nego u državnu bolnicu). Negde oko 14h moj muž je otišao po rezultate. Doktorka mu je rekla da ništa nije u redu, da mi je mnogo loša krvna slika i da hitno moram u bolnicu. Naravno, odmah smo otišli u hitnu, gde su mi dali terapiju. Kontrolisali su moje srce jer je ubrzano radilo.

Doktorka koja je bila dežurna, uporno me je ubeđivala da su temperatura i ubrzani rad srca samo posledica upale dojki (zbog dojenja) i mog straha. I tako, kada mi je spala temperatura i kad sam isprimala infuziju, poslali su me kući sa antibiotikom i tabletama za gvožđe. Bilo mi je bolje nekih nedelju dana, ali je 27. januara opet sve počelo.

Legla sam oko pola 10h, nakon što sam uspavala bebu. Već oko 23h probudili su me trzaji tela, osetila sam da gorim. Pokušala sam da dozovem muža, ali nisam imala snage. Nisam mogla ni da ustanem. Suprug me je ipak čuo i doneo mi toplomer da izmerim temperaturu – 38,8C. Popila sam paracetamol, ali ništa nije išlo na bolje. Temperatura je rasla sve više i više. Oko 1h, moj muž je pozvao hitnu. Rekao im je da sam porodilja i da nemamo gde dete da ostavimo i da dođu po mene. Međutim, doktorka iz hitne je tražila mene na telefon. Rekla sam joj da imam visoku temperaturu i da sam već bila u bolnici nedelju dana pre. Ispričala sam da mi se opet stanje pogoršalo, da povraćam i imam retke, nekontrolisane stolice. Na sve to, ona mi je rekla da popijem tablete protiv povraćanje i za regulisanje stolice i da se ujutru javim svojoj doktorki. Poslušala sam je.

Ujutru sam zvala moje roditelje da dođu, da mi majka pričuva dete, a da me otac vodi kod lekara (muž je već dosta izostajao zbog mene, pa sam mu rekla da ide na posao). Kada sam izmerila ujutru temperaturu, bila je 41C! Nisam mogla da stojim na nogama više, majka mi je pomogla da se obučem.

U kolima sam jedva sedela, čas mi je bila muka, čas su me bolela leđa. Krenuli su i jaki bolovi u stomaku, neizdrživi, kao da se ponovo porađam. Sva sreća, bolnica je bila blizu.



Doktorka koja me je primila, videla je da sam jako loše pa su me ponovo poslali na urgentno odeljenje i dali mi terapiju. Kasnije su me prebacili na ginekologiju, gde me je sačekao načelnik odeljenja. Došla je i doktorka koja me je porodila i uradila mi ultrazvučni pregled, a zatim i ginekološki pregled. Rekli su mi da imam miom na materici, veličine 53×70 i da je to virus. Dobila sam novu terapiju.

Ne sećam se najbolje tog dana. Gorela sam od temperature, a i dalje sam imala nekontrolisane stolice (moji roditelji su me na smenu prali i presvlačili, jer sestre to nisu htele). Nekako je prošla ta noć u bolnici.

Ujutru su dolazili brojni lekari kod mene da me pregledaju. Moja porodica je tada došla da me obiđe, ali im je doktorka, kada je ušla u sobu, rekla da izađu. Doktora je bilo desetak, kao i sestara. Bilo je tu i anesteziolog. Tražili su mi vene da mi daju krv, jer je hemoglobin opao na 63, ali njih, naravno, nije bilo. Sestra od strica je, sva sreća, radila tog jutra, pa je obaveštavala moju porodicu šta se dešava.

Negde oko pola 11h, pritisak je počeo da pada (70/40). Počela sam da se gubim, bubrezi da otkazuju, a moje telo se polako punilo vodom. Bila sam neprepoznatljiva. Ali nekako sam se, Bogu hvala, povratila. Odmah nakon šoka, stavili su mi kateter i doktori su se dogovorili da me pošalju za Beograd, pod sumnjom da imam emboliju pluća. Naravno, mojima nisu garantovali da ću se vratiti živa. Tako, negde oko pola 6h uveče, krećemo za Beograd – moja sestra, doktorka koja me je porodila i još jedna sestra i ja.

U GAK-u su me smestili u prijemnu sobu. Sestre su pokušavale da nađu venu da bi mi dali krvi, ali nije išlo. Nakon toga su me premestili u šok sobu i u vrat mi stavili centralu, moju drugaricu (tako sam je ja zvala, jer smo se družile naredne tri nedelje). Kroz tu centralu sam primala terapiju i krv. Tu noć su me stavili i na aparate i na kiseonik. Tri dana sam morala da budem priključena na te aparate, kako bi me pratili, jer su naredna 72 sata bila najkritičinija. Za to vreme, članovima moje porodice nisu davali baš puno nade da ću se izvući.

Ali eto, ja sad sedim i vama pišem priču, drage mame.

Nakon tri dana, kada su prošli kritični sati, ustanovljeno mi je da imam vodu u plućima i da je uzrok svega infekcija. Naravno, infekcija posle porođaja. Niko od doktora nije hteo to da napiše, jer su i oni doktori. Samo su mi usmeno rekli da se to desilo tokom porođaja. I tako, nakon šest dana polako su počeli da me podižu iz kreveta da šetam i da sama idem do wc-a. Jedva sam se kretala, ali sam uspela.

I taman kad sam pomislila da je sve gotovo i da konačno idem kući, svojoj devojčici, došao je načelnik i saopštio mi da moram da pređem u Klinički centar jer imam vodu u plućima i da moraju da me ispitaju.

I tako ja prelazim tamo, na odeljenje iz kojeg retko ko izađe živ. Bila sam u sobi sa starijim osobama, gledala sve i svašta – njihove zadnje udahe i izdisaje. Ali to sam ja, osoba koja sve može da izdrži (mada su me svi zapamtili po tome što sam stalno plakala i tražila da idem kući, kad god je vizita). U Kliničkom sam provela dve nedelje.

Kada sam izašla iz bolnice bio je skoro kraj februara. Što se tiče embolije, nije dokazana, a postoji mogućnost da je bila mikro embolija.

To je moja priča, koja nije nimalo laka. Ali, sada moja devojčica i ja uživamo, zajedno sa tatom. Naša ćerkica je hvala Bogu u redu, sada će napuniti godinu dana. Živahna je i obožava da se smeje.

Na kraju želim da kažem, da ne treba verovati doktorima u potpunosti. Treba imati snagu i volju za životom, ma kakve god muke i probleme imali. I da su deca nešto najlepše, najveće blago od Boga.

Mama koja je uzburkala Internet: Ne osuđujte me, odlučila sam da ne dojim!

Uprkos preporukama stručnjaka da bi trebalo da hrani svog sina prirodnim putem, jedna mama blogerka odlučila se za veštačku ishranu svoje bebe. Pogledajte zbog čega i podelite s nama svoje mišljenje o njenom izboru.

„Kada sam pakovala potrepštine pri polasku na porođaj, u mojoj torbi su se našli neki neuobičajeni predmeti – mlečna formula, flašice i voda za bebu. Zbog čega? Zato što sam već rešila da sina, kada dođe na svet, hranim adaptiranim mlekom“, počinje Anđela Holand svoju priču.

Ova mama priznaje da tu odluku nije bilo teško doneti i da je razlog za to jednostavan – nakon rođenja njenog prvog deteta, dve nedelje je očajnički pokušavala da doji, ali mleka nije bilo, te je shvatila da za nju dojenje nije opcija.

„Za to vreme smo i ja i moja ćerka patile, na različite načine“, objašnjava Holandova i dodaje da je njen porođaj trajao 32 sata, da se okončao carskim rezom i da je saznanje da nema mleka koje je ubrzo usledilo ostavilo traga nanjenom emocionalnom životu.

„U svojim prvim danima majčinstva, osećala sam da ne ispunjavam svoj zadatak. I moja ćerka se mučila. Svako hranjenje je značilo pokušavanje da dojim pre nego što pređemo na adaptirano mleko“, kaže Holandova. „Previše sam uložila u mantru ’dojenje je najbolje’ i isuviše sam slušala savete lekara, nadajući se da ću na kraju uspeti. Iskreno – kajem se zbog toga.“

Zbog svega toga, Anđela Holand odlučila je da ovog puta (ne)dojenje bude u potpunosti njena odluka, a veruje da je to najbolje i za nju i za njeno drugo dete.

„Znam da će odmah dobiti hranljive materije i neću morati da brinem o tome hoće li ih dobiti od mene“, ističe ova mama blogerka. „Takođe, smatram da je bolje hranjenje bebe bez imalo stresa.“

Anđelin blog izazvao je lavinu različitih komentara na Internetu. S jedne strane, oglasile su se mame koje su imale slična iskustva i koje su Holandovoj pružile bezrezervnu podršku, dok ju je nemali broj čitateljki osudio uprkos naslovu „Ne osuđujte me, odlučila sam da ne dojim“, kojim poziva na razumevanje.

Ipak, jedan komentar se izdvojio, kao odgovor svima koji su na negativan način prokomentarisali Anđelin izbor.



„Srećna je mama je dobra mama“, napisala je je jedna majka i istakla da je najvažnije da je beba sita zdrava – na koji god način da dobija hranu.

Slažete li se s ovim stavom?

izvor : index.hr

Šta radi beba u vašem stomaku? Ovo su svi položaji fetusa pre nego što ugleda svet

Šta radi beba u vašem stomaku? Ovo su svi položaji fetusa pre nego što ugleda svet

Dok se beba okreće, tegli i pomera za vreme trudnoće, pre samog porođaja uobičajeno je da beba ostane u jednoj poziciji. Pogledajte koje su sve moguće pozicije koje beba može da zauzme u stomaku pre dolaska na svet:

Licem ka dole
Ova beba je zauzela poziciju koju joj nameće unutrašnjost. Occiput anterior pozicija je najčešća pozicija bebe. Sa licem koje gleda u majčina leđa, bebina glava pravi prolaz u porođajnom kanalu da bi izašla.

Licem ka gore
Occiput posterior pozicija je pozicija u kojoj je beba okrenuta prema dole, odnosno prvo joj glava izlazi, ali licem gleda u majčin stomak. U ovoj pozicij bebina glava ne može da izađe napolje zbog pubične kosti, što može dovesti do otežanog porođaja. Mnoge bebe se, pre nego što izađu iz materice same okrenu, ali je moguće i da će je lekari okrenuti uz pomoć forcepsa ili ruku. Vrlo je verovatno da će uraditi epiziotomiju da bi beba lakše izašla.

Prvo guza
Ova beba je u poziciji u kojoj joj je glava okrenuta prema gornjem delu materice a guzicom je okrenuta prema izlaznom kanalu, s tim što su joj noge ispravljene uz duž celog tela. Lekari će možda pokušati da je rotiraju, ali ako ne uspeju predložiće carski rez.

Prvo noge
Ova beba je okrenuta kao i prethodna beba, glava joj je dodiruje gornji deo materice, s tim što su joj noge sada postavljene pred sam izlazni kanal. I u ovakvoj situaciji će lekari pokušati da okrenu bebu, ali ako ne uspeju preporučiće carski rez.

Ležanje u stranu
Ova beba je postavljena više u horizontalnoj poziciji nego u vertikalnoj. U transverznoj liniji bebina leđa su, u većini slučajeva, okrenuta prema izlaznom kanalu. Iako nije česta, s obzirom da je većina beba na početku trudnoće u ovoj poziciji, nekoliko njih ipak odluči da izađe ovako postavljena. Ukoliko lekari ne uspeju da prvo izvuku glavu, pa zatim ostatak tela, vrlo je verovatno da će žena morati na carski rez.

Blizanci
U nekim slučajevima, žena se može poroditi vaginalno ako su obe bebe okrenute glavom prema dole, kao što je ova sa vaše leve strane. Ukoliko su bebe postavljene kao na fotografiji, verovatno je da će prva beba biti na svet donesena vaginalno, dok će drugu pokušati da okrenu, ili izvuku za noge. Ukoliko uvide da je nemoguće izvesti porođaj vaginalnim putem, drugo dete će biti na svet doneseno carskim rezom.

Strah od ‘nepoznatog bola’: Zbog čega se žene plaše trudnoće i porođaja

Strahovi su raznovrsni, kao i njihovi izvori. Oni blokiraju proces mišljenja, teško je predvideti kada će ponovo da se pojave, i u kojoj situaciji, pa se može reći da su nepredvidivi. Inače, u teoriji i praksi je odavno poznat strah od trudnoće i porođaja.

Sve osobe su različito strukturisane. Imaju individualnu psihofiziologiju, karakterne crte, na različite načine stupaju u komunikaciju, otvoreniji su ili zatvoreniji, posebno u odnosu na probleme koje imaju. Nije svačija ličnost tako harmonizovana da funkcioniše kao mehanizam sata. Boljim upoznavanjem drugih ličnosti se dolazi do saznanja da i drugi imaju slične ili iste probleme. Međutim, to nekad nije dovoljno da bi neka osoba svoj problem razrešila upoređivanjem.

U teoriji i praksi je odavno poznat strah od trudnoće i porođaja. Istraživanja su pokazala da strah od trudnoće uglavnom potiče od moguće telesne deformacije – ugojenost, celulit, strije, opuštene grudi… Mlada žena zamišlja kompletnu fizičku transformaciju u negativnom smislu, i plaši se da će to teško podneti.
Strah od porođaja najčešće predstavlja strah od “nepoznatog bola”, od mogućih medicinskih intervencija, čak i od smrti.

Ova dva straha su uslovno povezana, jer trudnoća neminovno dovodi do porođaja.



Razlozi za osećaj straha su brojni
Strah od trudnoće i porođaja može da bude takvog intenziteta da žene ugrožavaju partnerstvo – jer ne pokazuju osećaj za materinstvo, niti da buduća prinova može da im predstavlja zadovoljstvo. Prikupljeni podaci o razlozima nastanka ovih strahova često govore o “nevoljenosti” od strane roditelja. Model ponašanja – stavovi i zahtevi roditelja (bez obzira da li su u pitanju jedinci ili više dece) su takvi da se žensko dete od ranog uzrasta oseća “nevoljeno”.

To govori o lošoj komunikaciji kada je u pitanju emocionalna klima porodice. U ovom slučaju, ženska deca ne govore o svojim doživljajima, nego ih u daljem razvoju samo utvrđuju. U nekom periodu postaju tužna, ljuta, zatvorena, mogu da čine “sitne osvete”. Tako izrastu u devojke i mlade žene kod kojih je stalno prisutan osećaj ili doživljaj bazične nesigurnosti da su voljene.

Kada na red dođe partner, on se stavlja pod lupu – u smislu da li dovoljno čini da “potvrdi” svoju ljubav. Načini na koje ispoljava emocije često nisu dovoljni, pa se traži stalna potvrda na verbalnom planu (“Volim te”). To može da dovede do konflikta između partnera, s obzirom da se situacija stalno ponavlja. Nesposobnost žene da to prepozna objašnjava njenu potrebu da “čuje” ono što joj treba – što nije dovoljno slušala, ili uopšte čula u toku odrastanja.

Kao posledica ovakvih situacija može da dođe do izbegavanja seksualnih odnosa sa partnerom, uvek uz neko objašnjenje o lošem zdravlju (glavobolja, hronični umor, bolovi u želucu, muka, povraćanje). Može čak da dođe do vaginalne suvoće, orgazmičke disfunkcije ili vaginizma (kada žene prilikom odnosa osećaju bol koji onemogućava normalan seksualni odnos).
Strah može da blokira misli
Negativni stavovi o trudnoći i porođaju u toku odrastanja mlade žene mogu da razviju razne strahove (šta sve može da se desi tokom porođaja, bol kroz koji se prolazi, kakvo dete može da se rodi…). Pošto nema adekvatne informacije, ali ni sopstveno iskustvo u kasnijem periodu, psihološki mehanizmi odbrane žene se “štite” strahom od trudnoće i porođaja.

Bilo koja asocijacija – priča ili događaj predstavljaju dovoljan okidač da se strahovi iznenada jave. Ponekad strah toliko preplavi osobu i blokira razmišljanje da nije u stanju da učestvuje u takvim pričama, bez obzira što nemaju negativnu konotaciju.

izvor : bebolino.org

6 simptoma trudnoće koji će se dopasti svim budućim mamama

Trudnoća je često vrlo naporan period u životu svake žene, međutim, postoje i prilično lepe stvari koje vas očekuju tokom devet meseci, a evo i koje…

Jutarnje mučnine, bol u leđima i karlici, problemi s tenom i neprestan umor najpoznatiji su simptomi trudnoće, pa se često zaboravlja na one malo lepše čari koje dolaze s trudnoćom. Evo samo nekih od njih:



Lepša kosa

Kosa u trudnoći postaje vidno lepša, sjajnija i gušća. Razlog se krije u hormonima koji pogodno deluju na kosu, a istovremeno prestaje redovno otpadanje kose koje je do sada bilo normalno, pa će kosa zbog toga biti sve gušća.

Lepi nokti

Povećanje krvnog pritiska i nivoa hormona pozitivno utiču na brži rast noktiju. Uz to, prenatalni vitamini koje većina trudnica uzima mogu podstaći rast i nokte učiniti lepšima i zdravijima.

Veće grudi

Čak i pre nego što ste napravili test vaše grudi su počele da se menjaju kako bi se pripremile za dojenje. Kako mlečni kanalići rastu i razvijaju se, vaše grudi postaju veće.

Sjajan ten

Pritom ne mislimo na masnu kožu, već prirodni sjaj koji se pojavljuje zbog povećanog protoka krvi. Obrazi će biti rumeni, koža mekana, glatka i zdrava.

Nema menstruacije

Verovatno jedan od omiljenih “simptoma” trudnoće je izostanak ciklusa. Nema uložaka, tampona, pms-a i menstrualnih bolova.

Bolji seks

Trudnoća mnogo žena čini osetljivijima u vaginalnom području, a mnoge žene svedoče kako su u trudnoći mnogo više uživale u seksu.

Mame, da li i vi imate neki noćni hobi? 6 stvari koje sam radila za vreme dojenja u noćnim satima

Iako vrlo naporno, noćno dojenje je neizbežno. Mama Sabrina Džejms ipak ima nekoliko ideja kako da što lakše prođete kroz ovaj period…

Tri sata je iza ponoći i vrlo je tiho, ako izuzmemo zvuk vrištanja bebe u susednoj sobi. Ustajete iz kreveta, menjate bebi pelenu i pripremate se za dojenje. Ali šta raditi za to vreme? Možete, recimo, da gledate svoju bebu koju toliko volite, ali ko ima snage za to u tri sata ujutru.

Kada sam se prvi put porodila pre pet godina, Tviter je bila moja danonoćna zanimacija. Preko heštega #zombimame povezala sam se gomilom budnih roditelja koji su svake noći provodili vreme kao ja. Da bi nam bilo zanimljivije napravila sam mini anketu gde su mame delile svoje noćne hobije tokom dojenja. Evo nekoliko najčešćih kojima sam se i ja bavila:

Online kupovina

Ovaj “hobi” može biti vrlo opasan. Govorim iz sopstvenog iskustva koje me je koštalo 400 evra, a sve zbog neodoljivih dečijih stoličica koje nisam ni znala da sam kupila sve dok mi nisu pozvonile na vrata. Na priznanici je pisalo da su naručene u 2 i 50 ujutru, ali ja nemam pojma za to.

Gledanje serija

Dok sam bila u drugom stanju odgledala sam sve nove serije, a nakon porođaja sam nastavila sa novim sezonama. Moje internet prijateljice su čak po hiljaditi put gledale “Prijatelje” i “Tračaru”.

Igranje igrica kao što je Candy Crush

Sve moje internet prijateljice bile su zaluđene online igricama. Ja sam probala, ali mi se nije dopalo i nisam se “navukla” budući da svi kažu kako ove igrice stvaraju zavisnost.

Gledanje TV-a

Ovo je standardna zanimacija, s tim što sam ja bebu dojila u njenoj sobi, a tamo nije bilo TV-a.

Čitanje

Bila sam prijatno iznenađena koliko mama zapravo čita knjige tokom dojenja. To je jedan vrlo koristan hobi, za koji ćete retko imati vremena kasnije, te je super da to radite dok dojite.

Pisanje liste obaveza

Mame nemaju baš puno obaveza, osim onih koje se tiču bebe. Međutim, ja sam na svoju listu obaveza zapisivala i najsitnije zadatke kao što su pranje zuba i pravljenje čaja, samo da bih se sutra osetila bar malo uspešno nakon obavljenog zadatka.

Izvor: http://www.yumama.com

NEMOJTE GOVORITI DA JE DOJENJE “LAKO” SAMO ZATO ŠTO JE “PRIRODNO”

Ono što ćete redovno slušati jeste da smo evoluirali tako da nam dojenje bude prirodno i da to može svaka žena kao što može i svaka ženka u životinjskom svetu.

Dojenje je možda “prirodno” ali nije uvek izvodljivo i mnogim ženama nedostaje podrška, jer kod ljudi stvari ne idu tako lako kao kod drugih vrsta, i to zbog naših velikih mozgova, piše Din Burnet za Gardijen.



Ako ste nedavno dobili bebu, otkrićete da će vam drugi suditi bez obzira na to šta radite. I to baš onda kada ste u sred najzahtevnijeg i najstresnijeg perioda u životu, kada je poslednje što vam treba – da vam drugi sole pamet.

A dojenje je jedna od stvari oko koje ćete dobiti najviše saveta i osuda ukoliko niste uspešni u tome. Ono što ćete redovno slušati jeste da smo evoluirali tako da nam dojenje bude prirodno i da to može svaka žena kao što može i svaka ženka u životinjskom svetu.

Međutim, “prirodno” i “lako” nije isto. Mnogi misle da je dovoljno da porodilja “priključi” novorođenče na bradavicu, poput USB stika. Daleko od toga. Dojenje je zahtevno i često ne ide baš lako: svaka beba je drugačija i možda će biti potrebno puno truda. Nuspojave su brojne: ragade, zapušeni kanalići, apcesi i još mnogo toga. A tu su i otežavajuće okolnosti poput uzimanja lekova, hroničnih bolesti ili povreda. Možda je dojenje prirodno, ali prirodno je i trčanje, mada zahteva napor.

Zbog toga greše svi oni koji porodiljama poručuju da je to nešto što svaka životinja može. Naše bebe su sasvim nemoćne, za razliku od malih mačića ili štenaca, koji će sami dobauljati do majčinih dojki.

Pošto imamo velike glave kako bismo smestili svoje velike mozgove, na svet dolazimo u ranijoj fazi razvoja u odnosu na druge životinje, pa su zato naša mladunčad daleko bespomoćnija nego kod drugih vrsti. To znači mnogo više posla za majku kad je dojenje u pitanju.



Za intelektualni napredak dakle postoji cena, a nju plaćaju žene kojima dojenje ne ide ni lako ni prirodno. Majčino mleko je najbolja hrana kada je dostupno, ali kada nije, iz bilo kog razloga, majkama su potrebna pomoć i podrška, kao i alternative. Zahvaljujući našem velikom mozgu u stanju smo i da prevaziđemo prirodu kad je potebno. A novopečenim majkama koje imaju problem, pomoć je najpotrebnija, poručuje autor.

Izvor: Detinjarije.com

Otkrijte što vam bebe govore kad plaču

NIKADA nije lako slušati kako beba plače.

No ako razumijete da je plakanje nešto što svako zdravo novorođenče radi (neka i po četiri do pet sati na dan) cijela se stvar čini podnošljivijom. Najviše će vam pomoći ako naučite što koji plač znači.

Plakanje se ponekad javlja kao posljedica nerazumijevanja.

Ako dijete nešto želi, a vi ne shvatite njegov govor tijela, ono će pokušati vašu pažnju privući plakanjem. Druge kulture se fokusiraju na fizičke znakove, dok je zapadna kultura sklonija odgovoriti na djetetov plač. U nekim kulturama djeca se cijelo vrijeme nose i rijetko ispuste glas, a ipak signaliziraju mamama kada su gladna. Kada je dijete stalno uz roditelja njegova komunikacija je fizička i nema potrebe za glasanjem.

Razumjeti djetetov plač vještina je koja se uči metodom pokušaja i pogrešaka. Možda nećete uvijek pogoditi što vaše dijete želi, ali to mu svakako neće naštetiti. Ponekad je jedini način da otkrijete što dijete želi upravo taj da isprobate nekoliko stvari koje ne želi kako biste pronašli pravu. Naviknite se da prvo promatrate, a ne žurite odmah sve popraviti. Važno je da zastanete, poslušate i promatrate kako biste razumjeli što vam dijete želi reći. Evo nekoliko potreba koje vam vaše dijete pokušava reći.

Gladan sam. Gladno dijete može izvijati leđa u potrazi za grudima ili bočicom. Može okretati glavu prema vama tražeći jezikom ili prinositi šaku ustima.

Umoran sam. Umorna beba može zuriti u daljinu ili zijevati. Može dirati uši ili, kada je malo starija, trljati oči. Ako leži, pomicat će glavu s jedne na drugu stranu, kao da se bori protiv sna. Ako je držite na rukama, okrenut će tijelo prema vama. Plač umorne bebe zvuči poprilično kao plač gladne bebe. Novi roditelji često ne shvaćaju koliko sna dijete treba na dan pa ga umjesto uspavljivanja pokušavaju nahraniti. Ako ništa drugo ne pomogne, dajte svojoj bebi priliku da zaspi.



Treba me presvući. Previše ili premalo odjeće može učiniti da bebi ne bude udobno. Bebe kojima je prevruće dišu ubrzano i mogu imati ljepljiv vrat. Bebama kojima je hladno koža postaje “mramorna”, s vidljivim tragovima žilica i crvenila.

Želim novo okruženje. Bebe se uglavnom okreću od osobe ili igračke jer im je dosadila ili je previše stimulirana. Bebe koje su previše stimulirane izložene su dugo izvoru buke ili neke aktivnosti. Najbolje ih je odvesti u mirno okruženje da se opuste i smire ili ih pokušati staviti na spavanje. Ako je djetetu dosadno, jednostavno mu dajte novu igračku.

Moram izbaciti negativnu energiju. Bebe ne mogu vježbati, napraviti vruću kupku ili popiti šalicu čaja kako bi se smirile. Zbog toga moraju plakati. Ovakav plač je ponavljajući i zvuči gotovo kao mantra koju bebe ponavljaju dok se ne umire ili dok ne zaspu.
Boli me. Sve dok ne napune šest tjedana bebe imaju samo dvije vrste plača: kada su gladne i kada ih boli. Plač zbog bola dolazi iznenada, ima dulje periode zadržavanja daha i glasniji je od normalnog plakanja. Ponekad beba koju boli zadržava dah između dva vriska. Ponekad su razlog takvom plakanju grčevi ili pelena koja je prejako zategnuta.

Kolike. Ponekad bebe plaču bez razloga ili barem razlog nije razumljiv roditeljima, pa čak ni stručnjacima. Ako se takav plač ponavlja tri sata dnevno, oko tri dana u tjednu, kroz period od tri tjedna, a obično prestaje s tri mjeseca, najvjerojatnije se radi o kolikama. Oko 20 % normalnih, zdravih beba ima kolike.

Izvor : index.hr

OSAM ZNAKOVA DA JE VAŠA BEBA ZDRAVA I DA LEPO NAPREDUJE

Roditelji često strahuju da li njihove bebe dovoljno jedu, spavaju i da li uspešno rastu i razvijaju se. Stručnjaci su u časopisu Parents objedinili osam znakova zdravih beba.

Beba se smiri kad je dodirnete, kao i kad vam čuje glas
Ovo pokazuje da ste uspeli da se povežete se sa svojom bebom. Novorođenčad inače mnogo plače, ali je majčin i očev glas nešto što im je mesecima privlačilo pažnju dok su bili u stomaku pa se to isto dešava i kad se rode. Čuju li glas roditelja, u kombinaciji sa ušuškavanjem, nošenjem i maženjem, to bi svakako trebalo da ih umiri i prvi je korak u emocionalnom razvoju.

Dnevno menjate i po 10 pelena, a beba dobija na težini
To dokazuje da se beba dovoljno hrani, iako količina popijenog mleka iz dana u dan može varirati. Mnoge majke koje doje pitaju se da li je to dovoljno za bebu. Dokaz za to su mokre pelene.

Nakon rođenja bebe važne su i redovne posete pedijatru, a u međuvremenu pratite punjenje pelena. Nemojte biti opsednuti količinom svakog obroka jer bebe ne jedu jednako svakog dana pa ni pri svakom obroku. Ključan je sveukupni rezultat – rast težine.



Beba je tiha i pažljiva makar nekoliko puta dnevno
Prve sedmice bebinog života karakteriše hranjenje svaka dva sata i puno spavanja, i do 16 sati dnevno, ali retko nekoliko sati “u komadu”. Između tih aktivnosti puno je plača i to je sve. S daljim napretkom beba počinje da uči kako da kontroliše svoje mišiće i fokusira se na nešto, a najčešće su to roditelji, te i vi počinjete da shvatate kakvog “malog sunđera” koja upija sve što vidi imate u svojim rukama. Kada je beba tiha ili “diže uzbunu” to je znak da prati sve oko sebe i procesira nove informacije. Nakon prvog meseca primietićete da počinju više da posmatraju svet i počinju da učie pa stoga povremeno bivaju tiše i osluškuju.

Beba se okreće ka novim zvucima i utiša se da čuje
To dokazuje da se razvija bebin sluh i da koristi mozak kako bi raspoznala zvuke. Bebama treba nekoliko sedmica da nauče da filterišu buku svakodnevnice kakvu su slušale u stomaku. Činjenica je da su neki zvuci interesantniji od drugih, ali se i interesovanje za to s vremenom razvija. Bebinu pažnju najpre će privući muzika, bilo da ona dolazi od igračke ili radija. Kada vidite da beba reaguje na zvuk i pogledom traži njegov izvor, znaćete da joj se uši i sluh zdravo razvijaju.



Gleda u uzorke, boje i pokrete
Beba s vremenom oštri vid, a iako vam se ne čini da tome doprinosi buljenje u ventilator na plafonu, ipak je tako. Kada se rode bebe vide otprilike 20 posto i to na daljini od 20 do 30 centimetara. Kad napune mesec vide još dalje, a do drugog meseca većina ih prati svetle boje, zanimljive uzorke i objekte koji se vrte. S obzirom da nemaju savršenu viziju niti dublju percepciju, oduševljava ih kontrast boja.

Kontakt očima, osmesi i interakcija
Beba s vremenom postaje sve društvenija i srećnija. Prva uspostavljanja kontakta očima stižu sa mesec dana, prvi osmeh sa dva, gugutanje sa tri, a prvi smeh sa četiri meseca. Ova interakcija pokazuje da beba postaje sve svesnija svog okruženja i da na neki način razume kako se treba ponašati u društvu. Do petog meseca uredno će na osmeh odgovarati osmehom kao da je to refleks. Sve ovo važni su znaci ranog razvoja jezika.

Sve manje plača, sve više regularnosti u spavanju
Kako se nervni sistem bebe razvija, tako će i njene navike spavanja biti sve urednije, bilo da je reč o dnevnom ili noćnom snu. Ovo navikavanje na određenu rutinu obradovaće roditelje, a počinje po navršenom četvrtom mesecu, iako je činjenica da se neke bebe brže priviknu na sistem.

Beba postaje snažnija
Mnoge bebe glavu mogu samostalno da drže već nakon prvog meseca, ali to traje veoma kratko. Do trećeg meseca to ide uspješnije i tada znate da je u stanju da napreže svoje male mišiće. Da biste joj u tome pomogli pobrinite se da van stolice provodi kvalitetno vreme te je povremeno držite na podu potrbuške jer joj to može pomoći da ubrza razvoj različitih grupa mišića, uključujući i one koji joj kasnije omogućavaju okretanje ili sedenje.

Izvor: Klix.ba

Što vam od opreme za bebu neće trebati nakon poroda

Bočice, dudice, baby monitori, igračke, posteljina za krevetić, je li baš sve tako nužno odmah nakon što rodite? Evo na čemu svakako možete uštedjeti u početku
Obično se mame bave popisima što će im trebati u rodilištu, što nakon poroda, no kako bismo vam malo skratili taj popis, navest ćemo vam stvari koje baš i nisu tako nužne nakon poroda i objasniti zašto.



Jastuk za bebe prilikom izlaska iz rodilišta svakako ne trebate. Najčešće djecu stavljaju odmah u autosjedalicu (jaje) i spakiraju u automobil, jer drugačije se ionako ne smiju voziti. Radije prije poroda proučite dobro pravila o pričvršćivanju autosjedalice. Kod kuće ionako bebe najviše vole što prisniji kontakt, najbolje i dalje kožu na kožu, a relativno brzo ćete se naviknuti na to kako ih pridržavati, a da pridržavate glavicu i da joj bude uz vas ugodno, baš kao i vama. Za one plašljivije lako će poslužiti i neka nježna dekica pomoću koje ćete je pridržavati.
Prekrivač i jastuk za krevetić. Za bebe je najbolje da spavaju na ravnoj ili blago povišenoj podlozi (ako je stavljati u njezin krevetić, ispod madraca kod dijela gdje je glava podmetnite neku deblju knjigu da dobijete blagi pad a da je madrac i dalje ravan). Jastuk još dulje neće biti potreban, neka ih djeca ne koriste ni do druge ili treće godine… Prekrivače bolje ne koristite kako ih beba ne bi slučajno rukicama prebacila preko glave, puno su praktičnije vreće za spavanja veličine prilagođene bebi, a primijetit ćete možda da vašoj bebi osim odijelca za spavanje često ništa drugo niti ne treba, osobito ako je topliji dio godine. Bebe na drugačiji način percipiraju toplinu i hladnoću pa pratite njihovo ponašanje (točnije plač).
Dudu varalicu nećete trebati ako bebu dojite na zahtjev, jer će ostalo vrijeme kad ne doji, spavati, bar prva dva-tri tjedna. A onda zna biti svega 😉 Kasnije ćete možda neku i dobiti na dar od posjetitelja ili ćete vidjeti želi li je beba uopće, jer nekima to nije nimalo zanimljivo.
Puno odjeće za bebe svakako ne treba nabavljati. Važno je da imate ono najudobnije i najpraktičnije za odijevanje, što ne iziskuje upute za uporabu: bodiće, odijelca, trenirkice i udobne majice, pamučne, mekane i s velikim otvorom za glavicu, čarapice, dvije kapice. Robicu možete i posuditi od prijateljica sa starijom djecom ili kupiti rabljenu preko oglasa. S obzirom na brzinu kojom će je dijete prerasti, ne isplati se puno kupovati novo. Iako znamo da nećete odoljeti nabaviti nešto što se baš vama sviđa i to je sasvim u redu.
Kanta za pelene koja puno previše košta, nije vam toliko nužna. Ali je važno da imate vrećica u koje ćete dobro zamotati pelene (ako koristite jednokratne) i redovito ih iznosite van.
Kozmetika za bebu treba se svesti na svega nekoliko stvari – čisto bademovo ili maslinovo ulje koje ćete kapnuti nekoliko kapi pri kupanju, i to ne svakodnevnom i ne odmah nakon što se vratite jer kupanje se prvih dana ionako ne preporučuje (voda previše isušuje nježnu bebinu kožu i miče zaštitni sloj, niti su bebe prljave, nemaju se doslovno još uvijek gdje zaprljati), dovoljno je paziti na higijenu pelenskog područja, oko pupka, nabora i usta. Pokušajte nabaviti što prirodniju kremu za guzu i koristite je samo nakon velike nužde, nema potrebe nakon svakog mijenjanja pelene. Ne trebate vlažne maramice jer bebu možete prati toplom vodom izravno ispod umivaonika (oprezno s toplinom vode) ili čistom mlakom vodom i vatenim jastučićem. U šetnji će biti praktične, no također može poslužiti boca vode i vata.
Zvečke i razne igračkice neće vam još neko vrijeme trebati jer prvih mjeseci bebama samo treba vaš dodir, miris, nježni glas, poljupci, dojka… Dapače, previše nekog šarenila i opterećenost zvukovima može previše nadražiti bebina osjetila koja se tek privikavaju na život izvan trbuha u kojem nije bilo baš toliko boja.
Izdajalica. Osim što nije baš jeftina, ne znate hoće li vam realno trebati. A i ako zatreba, često se može naći već rabljena, sasvim je dovoljna ona ručna, a ne električna.
Bočice i sterilizator za njih. Ako dojenje krene uspješno, a nema baš puno razloga da ne krene, ovi dodaci vam svakako neće biti potrebni. No, ako ipak zapnete iz nekog razloga ne uspijete dojiti, lako ćete nabaviti sve što ide već u kompletu za hranjenje AD mlijekom i bočicama.
Prematalica je praktična stvar, ali stvarno nije nužna ako imate manji budžet na raspolaganju ili manji stan pa vam ne stane. Beba se može jednako lijepo premotati i na krevetu na nepropusnoj podlozi na koju stavite još frotirni ručnik. Bitno je da se i sami udobno sjednete dok to radite kako vam kralježnica ne bi nepotrebno trpjela jer tih prematanja ima puno tijekom dana i noći. Pogotovo ako usput još i malo masirate bebicu (što jako vole) ili radite vježbice za kukove, trebate će vam ugodan položaj.
Baby monitori raznih vrsta nisu nužni jer ionako nećete htjeti se puno odvajati od bebe. Najsigurnije je da vam je pod okom, a ako baš imate velik stan i dijete kasnije bude preko dana htjelo spavati na miru dalje, onda ga možete nabaviti. Unaprijed, stvarno nema potrebe. Prvo vidite kako ćete si organizirati suživot s bebom pa ćete lako nabaviti sve što vam uistinu treba.

Ovo je jedna od većih grešaka zbog koje beba odbija zaspati

Svima nam je poznato da kada se mami negdje žuri dijete jednostavno nikako da zaspe. Iako najčešće brzo utone u san baš taj put kada mama planira da će njena srećica zaspati odmah – beba baš sada to ne želi! Poznato?
Ako dijete imalo osjeti da se roditelju žuri s uspavljivanjem, a djeca to itekako osjete, u bebi se pali mali alarm koji joj govori da se mama žuri, da će bez nje ili tate ostati nezaštićena, a onda se javlja strah zbog kojeg se blokira želja za spavanjem. Vrlo logično! K tome, uspavljivanje i nije najveća zabava za roditelje jer nakon što ga toliko puta odrade, jasno da bi voljeli da to ide nekako brže i bez problema. Ali ne baš tako brzo kako bi željeli. Beba ima svoj plan!

Nažalost, roditelji su često pretrpani obvezama i većina ima to razdoblje u danu kada se želi posvetiti nečem drugom. To je uglavnom večer ili popodne kada beba spava, ali da bi beba bezbrižno utonula u san ona to ne može napraviti dok mama pucne prstom. Beba je spremna na san kada su joj zadovoljene sve potrebe, kada se dovoljno poigrala sa svojim najdražima, kada je dovoljno umorna i sigurna da može zaspati, a da će mama ili tata uvijek biti u blizini.

Ali ako se mama žuri, pa je malo nervozna jer njena dušica baš sada još želi malo škakljanja i maženja, pa malo izvlačenja lupkanja nogicama i slične zabavne igrice koju mamu u trenutku žurnog uspavljivanja još dodatno živciraju (znamo da se to događa i nije to ništa neobično), e onda ni san neće doći tako lako.



Savjeti za roditelje koje često ne trebamo (1)7 zgodnih načina da dijete pripremite na dolazak nove bebe8 smješnih usporedbi odgoja prvog i drugog djeteta u kojima ćete se prepoznatiPoremećaji spavanja kod djece i njihova dijagnostika
Ključ odgajanja djece, a to je naravno ključ i za bezbrižan san, jest povjerenje. Kada beba, kasnije dijete, osjete da počinju gubiti povjerenje, da mama svojim požurivanjem želi što prije ostaviti svoju bebu u krevetu, alarm je tada vrlo glasan i učinkovit. I dijete nije nimalo zadovoljno, više sumjičavo!

Zato dragi roditelji, čak i ako vam se jako žuri, pokušajte to što manje pokazati, oboružajte se s puno ljubavi i strpljenja prema svom malom biću i ono će se tek tada moći pošteno prepustiti carstvu snova. Sada ste ovim malim ljudima najptrebniji i taj period ne traje vječno. A svako ulaganje u njih što se tiče vašeg posvećivanja u datim trenucima zalog su za njihovo sretnije odrastanje u povjerenju i ljubavi. Nagrada koju ćete za to kasnije doživjeti ne može se mjeriti ni sa kakvim blagima ovoga svijeta. Vjerujemo da je želite bar pokušati “osvojiti”.