Ko hoće da ga čuju, mora biti glasan! Kada recimo bebe plaču, onda to može ne samo da uništi živce roditeljima, nego i njihov sluh.
Prema poslednjim istraživanjima bebe mogu raditi buku kao i mlaznjaci – dakle proizvesti i do 120 decibela. Radi upoređenja – ako su radnici na poslu izloženi buci jačoj od 85 decibela, obavezno je nošenje specijalnih zaštitnih slušalica. To je granica, posle koje je ugroženo zdravlje i to znači da bi roditelji trebalo da nose takvu zaštitu.
Ima i beba koje prave osmosatnu “buku”
Naročito su pogođeni roditelji beba koje često i dugo urlaju. Skoro svaka peta beba spada u tu kategoriju. Po definiciji Matilde Papusek, naučnice koja se specijalizovala za istraživanje beba – to su bebe koje tokom razdoblja od tri nedelje najmanje tri dana nedeljno vrište po tri sata. Verovali ili ne, ali ima beba koje su u stanju da vrište osam sati – bez prestanka.
Na kojem jeziku bebe plaču?
Plakanje nije samo plakanje. Tako recimo jemačke bebe plaču drugačije od francuskih – glasi rezultat studije naučnika sa univerzitetske klinike u Vircburgu. Tipično plakanje francuske bebe ima uzlaznu melodiju, dok nemačke bebe plaću silaznom melodijom. Sličnost s jezikom odraslih Nemaca i Francuza postoji.
Razlog za to je u činjenici da bebe još u majčinoj utrobi registruju melodiju govora, koju kasnije imitiraju plakanjem. Moglo bi se dakle reći da je plakanje – glasni rani stadijum govora.
Izvor: Klokanica.24sata.hr
Nema komentara:
Objavi komentar